Endless Summer, "beskrajno leto", predstavlja osećanje koje često osetim za vreme leta - kada sunce koje sam tokom godine željno očekivao prestane da bude interesantno i uhvatim sebe u neizrečenoj želji: da se leto što pre završi. Dešava se da ubrzo nakon te misli ispravljam sam sebe i ubeđujem se u to da je leto lepo i da nema razloga da priželjkujem nešto što će mi isto tako brzo dosaditi, kao što je zima. Ta borba koju osetim često, ne samo u kontekstu smene godišnjih doba, već i u svakodnevnici, uhvaćena je i ispričana ovom kompozicijom. To je nešto što mi retko polazi za rukom - da u jednu kompoziciju ubacim jedno jedino osećanje kojim će se baviti, i time je ne preopteretim sadržajno.
Iako je kompozicija nastala pre dve godine, stajala je zaboravljena veći deo vremena, među ostalim nedovršenim stvarima - u najtužnijem folderu ikada napravljenom: "Nedovršene stvari." Oživela je onog trenutka kada sam shvatio da nema potrebe za "dovršavanjem", da je savršena baš takva kakva je, iako tehnički nije bila najbolje izvedena. To je u ovom slučaju odgovaralo celom kontekstu, jer sam je doživljavao kao nešto najličnije što sam ikada napravio. Zato nije bilo potrebe da zvuči čisto, profesionalno odrađeno, ili da liči na bilo šta što volim. Zvučala mi je prljavo, prepuna sviračkih grešaka, sa katastrofalno postavljenim efektom reverb-a (i dalje smatram da je prejak), ali je zvučala iskreno. Endless Summer sam ja od pre dve godine, i tako treba da ostane.
Sam naziv kompozicije, Endless Summer, preuzet je od Christian-a Fennesz-a, poznatog austrijskog muzičara, čije me je delo inspirisalo da napravim sopstvenu interpretaciju tog osećanja. Taj sam naziv između ostalog odabrao i zbog njegovog ironičnog karaktera u datom trenutku, pošto sam komponovao u sred zime i snega. Ta doza ironije nastavila se i za vreme snimanja video materijala - kada sam nakon par lepih sunčanih dana rešio da odem da snimim jedan pejzaž pod sunčevom svetlošću, baš su se taj dan skupili oblaci na nebu i prekrili ga celog, tako sam materijal za kompoziciju o letu snimao pod oblacima i kišom. Već sam tada razmišljao da ću morati opet da dolazim na isto mesto kako bih snimio isti pejzaž, samo sa lepim vremenom. Desilo se, ipak, kada sam kasnije pregledavao snimljeni materijal, da je snimak bio baš ono što mi treba - nebo je bilo prekriveno oblacima - sa jedne strane sivih, a sa druge strane šarenih, iza kojih je stidljivo virilo Sunce. Oblaci su davali kontrast na horizontu koji ne bih postigao pod vedrim nebom. A samo Sunce je zračilo te jačine da na kameri nisam imao nikakvih problema da uperim objektiv pravo u njega. Snimak je bio, u najmanju ruku, magičan. Nisam znao da moja kamera može uhvatiti toliko čudnih boja. Najvažnije: nije mi bilo žao što sam pokisao.
endless summer, verzija 3, by SRX
Нема коментара:
Постави коментар