Od nečega se mora početi na blogu. Kako svoj prethodni članak, pod nazivom "nekako" i ne smatram baš pravim člankom, odredili smo da probijemo led nečim malko starijim, ali nama i dalje aktuelnim. Kako se i pre i posle ovoga dešavalo dosta stvari (kako zabeleženih, tako i nezabeleženih) bilo bi nemoguće da pokrijemo sve, tako da ćemo vaditi neke highlight-ove.
Ovaj performans je svakako bio jedan od njih. Održan je uoči legendarnih Aprilskih susreta u SKC-u. Evo šta je pisalo u SKiCi (zvaničnom glasilu skc-a) za taj mesec:
Pavle Popov: Kosač, koncert/performans
Povratak prirodi i lišavanje svih mehaničkih sredstava u ljudskom životu dugogodišnji je san mnogih ljudi (ekologa i sanjara uopšte), uglavnom neostvaren. Poznat je taj osećaj nepripadnosti gradskoj sredini i čežnja za prirodnim skladom, i mnoga su dela bila posvećena upravo tom jednostavnom cilju – povratku prirodnim vrednostima. Ali, koliko bi taj cilj bio izvodljiv za sve ljude koji bi tako nešto poželeli? Ta ideja može ostati samo san. Blagim pomeranjem same vizije takve ideje, može se naći način da se to i ostvari. Potrebno je samo malo mašte.
Učestvovali su, kao i obično, isključivo naši drugari i poznanici iz škola i malo šire. Po redu, to bi glasilo:
Pavle - kompozitor, svirao je na ozvučenoj kosi, po sopstvenoj zamisli;
Aleksandra Bengin - čelo;
Ivo Igrutinović - električni klavir;
Nenad Spasić - akustična bas gitara;
Danica Vujošević - nedefinisani žičani instrument (delo Zorana Mirkovića);
Marko Radeta - gitara;
Andrija ... - bicikl;
Andrija ... - bicikl;
Tomislav Marijanović (koji je sedeo iza žbunja) - didžiridu, truba
...ja sam bio na flauti.
Čovek koji se vidi za miksetom je Miša Savić - Mipi, kompozitor, naš profesor, i lik koji je omogućio da se ideja za "Kosača" ostvari (kao i mnoge druge ideje).
kosač - travnati plato ispred skca - 16.jun.08. - isečak
Нема коментара:
Постави коментар